Свети Сава

Растко Немањић је рођен око 1175. године, у Расу, тадашњој престоници српске средњевековне државе, као трећи син српског великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане. Имао је два старија брата, Вукана и Стефана. Отац је Растку, кад му је било 15 година, доделио на управу Травунију (садашњу Херцеговину). Но, Растка су највише занимале црквене књиге и живот калуђера у светогорским манастирима, па је пожелео да тамо и оде. Кад му је било 17 година, родитељи су решили да га ожене и тако спрече његов одлазак на Свету Гору. Донео је одлуку да кришом побегне у манастир. Док су на двору боравили руски калуђери, добија од оца дозволу да оде у лов на јелене. Заварао је своје пратиоце и са једним калуђером манастира Св. Пантелејмон побегао је у Византију. Отац је послао потеру за њим, али безуспешно, Растко се замонашио 1192.године, у руском манастиру Пантелејмону и добио име Сава. Мајка Ана повлачи се у манастир Свете Богородице код Куршумлије и постаје монахиња Анастасија. Отац Немања, после 30 година владавине препушта престо сину Стефану 1915.године, закалуђери се у манастиру Студеница и доби име Симеон. Крајем октобра 1197., монах Симеон придружи се сину Сави у манастиру Ватопеду, на Светој Гори. Отац и син 1198. године граде српски манастир Хиландар у Светој Гори. Немања убзо умире 1200.године и Сава га ту сахрањује. После 16 година проведених на Светој Гори, 1208.године, Сава преноси очево тело и мошти Симеонове сахрањује у манастиру Студеници, чији игуман постаје. Ту отвара прву српску школу, за игумане и калуђере. Прогласио је самосталност српске цркве 1219.године. Написао је неколико дела, најзначајнија су: Законоправило, Хиландарски типик, Студенички типик и Житије Светог Симеона. Умро је у Великом Трнову (Бугарска),1236. Његове мошти у манастир Милешеву пренео је његов нећак, краљ Владислав, 1237.године.

У нашој школи Св.Сава се свечано обележава сваког 27. јануара. То је радни, ненаставни, дан у којем се у част Св.Саве организује Светосавска академија у којој ученици наше школе славе лик и дело Св.Саве кроз рецитале, глуму, песму и игру и тако приказују свој раскошни таленат, као наследници дела свог славног претка. Након свечане академије следи обред сечења славског колача у присуству црквеног свештеника, уз славску свећу, вино и жито, а затим коктел са пригодним послужењем за званице, ученике и запослене у школи. Домаћин славе је један од запослених у школи.
Одељењске заједнице са својим разредним старешинама организују своје одељењске приредбе и уређују паное у част Св.Саве, а затим се почасте храном и пићем које су донели. Једно од одељења или један разред је домаћин славе. Они, уз помоћ родитеља, обезбеђују славску свећу и вино, припремају славски колач, жито и славску трпезу. Колач се свечано пресеца, затим се служе вином и житом и свим ђаконијама са трпезе. Њима у госте долазе остали ученици и запослени у школи.